Nemanja Maksimović, član zlatne generacije “orlića” koja  je 2015. Srbiji donela titulu svetskog prvaka, imaće priliku da u narednih nekoliko dana debituje u A timu naše zemlje. On je u razgovoru za “Alo” izneo očekivanja pred svoje prvo reprezentativno okupljanje. Po spisku igrača na koje selektor Radovan Ćurčić računa za prijateljske mečeve protiv Poljske i Estonije, može se zaključiti da se reprezentacija “podmlađuje” i da neki novi klinci dobijaju šansu da se dokažu.

“Zlatni orlić”,član kazahstanske Astane, Nemanja Maksimović, nije se nadao pozivu u ovom trenutku.

Nisam očekivao poziv, zaista. Možda sam ga zaslužio, ali imajući u vidu da je kazahstansko prvenstvo tek počelo, ima mnogo igrača koji u ovim trenucima imaju više mečeva u nogama. U svakom slučaju, velika mi je čast. Sada je na meni da se borim, da kidam i dokažem da nisam za džabe pozvan

– ističe Maksimović.

U fudbalske kvalitete mladog reprezentativca uverili smo se u prošle godine, kada je u važnim mečevima pokazao golgetersko umeće. Postigao je pobedonosni pogodak za “orliće” u finalu Mondijalita protiv Brazila, vredan titule prvaka sveta, a zatresao je mrežu u dresu Astane protiv APOEL-a, čime je direktno uveo kazahstanski tim u Ligu šampiona.

Igram u veznom redu, gde mogu da odgovorim i ofanzivnim i defanzivnim zadacima, zavisno od uloge koju mi trener dodeli. Više volim da se ubacujem iz drugog plana i postižem golove, ali mi nije strano ni to da pomažem odbrani

– rekao je Maksimović.

Prvotimac Astane koji je do sada imao zavidnu minutažu u klubu tvrdi da je konačno došao red da on i njegovi drugari pokažu da nisu slučajno osvojili Mondijalito, već da će u budućnosti biti nosioci igre “orlova”.

Spremni smo da odgovorimo svim zahtevima. Pritisak je veliki jer obično kad napraviš uspeh poput osvajanja Svetskog prvenstva, ljudi očekuju da budeš na vrhunskom nivou. Voleo bih da što pre dobijemo šansu i da uz pomoć iskusnijih kolega budemo kompaktan tim

– nada se Nemanja.

Kada je u pitanju klupski fudbal, Maksimović je zadovoljan statusom u Kazahstanu, a i kada bi promenio sredinu, voleo bi da ode u klub gde neće sedeti na klupi za rezervne igrače.

Jednog dana ću otići iz Astane, a prilikom promene gledaću da odem u klub gde bih igrao fudbal. Jako je važno da ne sediš na klupi. Ne znači mi ništa da odem u neku prvoklasnu ekipu, a da ne igram. Zadovoljio bih se prosečnim evropskim klubom, samo da imam dobru minutažu.

 

izvor Alo