U poslednjih nekoliko godina zemlje u razvoju ubrzano su se zaduživale u devizama, a sada im ti krediti dolaze na naplatu. Krediti su narasli zbog rasta kursa dolara, a situaciju im dodatno otežava i pad cena sirovina na svetskim tržištima. Takve zemlje, kao što su Rusija, Nigerija, Brazil, Kazahstan, Ukrajina, biće u izuzetno teškoj poziciji

napisao je Rotšild.

On predviđa i da će kriza narasti u celom svetu. Taj stav obrazlaže time što još nije izvesno u kojoj meri će se ekonomija Kine usporiti, kao i razočaravajućim rastom bruto društvenog proizvoda u SAD i Evropskoj uniji. Pored toga, na globalnu ekonomiju, prema Rotšildovoj proceni, negativno će uticati kriza na Bliskom istoku i mogućnost izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Rotšildove crne prognoze potvrdio je i Dejvid Lipton, zamenik direktorke MMF, koji je naveo da se širi “opasno” mišljenje prema kom su kreatori politika širom sveta iscrpeli sve opcije za podsticanje privrednog rasta ili su jednostavno izgubili volju, prenosi agenija Frans pres.

Kako bi se uhvatili u koštac sa tim problemom, svetski lideri moraju da, prema njegovim rečima, povećaju napore, kao i fiskalne i monetarne podsticaje, ali i da pod hitno implementiraju strukturne reforme za pružanje podrške rastu.

Fiskalna politika mora da zadobije važniju ulogu u političkom miksu.
Teret podsticanja privrednog rasta je nedvosmisleno na razvijenim zemljama koje imaju fiskalnog prostora za akcije. Osim toga, registrovan je dalji rast rizika, jer nestabilna finansijska tržišta i niske cene sirovina prouzrokuju novu zabrinutost u pogledu stanja globalne ekonomije

 , rekao je Lipton na konferenciji Nacionalne asocijacije za poslovnu ekonomiju.

Prošlog meseca, MMF je upozorio da je svetska ekonomija “izuzetno ranjiva”, zbog čega su zatražene akcije Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20).

izvor Srbija Danas