Zbog velikog broja lažnih sertifikata na koje im ukazuju prevareni građani, Goethe-Institut u Srbiji je ove
jeseni odlučio da sve zainteresovane informiše o legalnom načinu sticanja diploma o poznavanju
nemačkog jezika. Ovaj postupak je naročito značajan onima koji, poslednjih godina u velikom broju,
podnose zahtev za razne tipove viza i boravišnih dozvola u zemljama nemačkog govornog područja. Oni
se u tom postupku suočavaju sa velikim brojem posrednika, među kojima ima i onih koji prodaju lažne
jezičke sertifikate. Posledice kasnije budu pogubne, jer se falsifikovana dokumenta u Nemačkoj, Austriji i
Švajcarskoj odbijaju, a podnosioci zahteva tek nakon zabrane u trajanju od godinu dana stiču pravo da
ponovo polažu za pravi sertifikat.
„Desi se da nam institutucije pišu da im potvrdimo da li je sertifikat pravi. Ponekad imam osećaj da
možda neki ljudi čak i ne znaju da treba da polažu ispit. Ne znam kako ti ljudi odlaze u Nemačku, ali
verovatno nađu neku agenciju, ili nekoga ko je već otišao, pa im neko kaže da sertifikat može tek tako da
se kupi“, objašnjava Sofi Engel, rukovoditeljka Odeljenja za nemački jezik i zamenica direktora Goethe-
Instituta u Srbiji. Svi nadležni organi u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj dodatno proveravaju svaki
sertifikat koji im bude predstavljen, tako da se oni sa lažnim diplomama suočavaju sa neprijatnim
iznenađenjem kada već bude kasno.
U skladu sa skalom Zajedničkog evropskog referentnog okvira za žive jezike koja podrazumeva šest nivoa
poznavanja stranog jezika, postoje sertifikati za nivoe A1, A2, B1, B2, C1 i C2, koje izdaju ovlašćene
institucije koja poseduje dozvolu na osnovu standarda organizacije ALTE za izdavanje sertifikata o
položenom ispitu. U Srbiji su to Goethe-Institut, ÖSD, kao i škole za učenje stranih jezika koje su
sertifikovane prema telc-u ili ECL-u. Goethe-Institut u Beogradu nudi kurseve jezika u više različitih
formata, tako da svako može da pronađe kurs koji mu najviše odgovara. „Za nivo znanja jezika A1 postoji
posebno veliko interesovanje za intenzivne kurseve od strane onih koji žele da se isele, jer se ta ciljna
grupa često nalazi u vremenskom tesnacu, a za potrebe migracije moraju da dokažu znanje jezika, tako
da tim osobama stalno nudimo nove termine“, kaže Sophie Engel.
Iz Goethe-Instituta pojašnjavaju da naročito A nivoi nisu nikakav “bauk”, te da se ovde radi o nivou jezika
kojim biste svakako morali da ovladate u osnovnim životnim situacijama u novom okruženju. Tako ćete
se na ispitima susresti pisanjem kratkih poruka ili mejlova i drugim jednostavnim komunikativnim
situacijama, bilo kroz pisanje ili čitanje, ili kroz konverzaciju koja se vodi sa drugim kandidatima na
određene teme iz svakodnevnog života. ”To nisu izmišljeni već pravi tekstovi koji već postoje, samo na
odgovarajućem nivou. Kada pročitate te tekstove, morate da odgovorite na neka pitanja. Ako je oglas o
prodaji bicikla, onda su pitanja, na primer, šta se prodaje, koga da pozovete, i slično. Posle toga polaznik
mora sam da napiše jedan SMS ili mejl i to zajedno čini pismeni deo, dok su usmenom delu uvek
komunikativne situacije. Za A2, recimo, uvek imamo dva polaznika zajedno na usmenom delu ispita, koji
obično dobiju zadatak da se dogovore za neki termin, na primer, za kupovinu poklona ili se dogovaraju
da organizuju neku proslavu i slično. To su situacije koje svi znamo”, dodaje Engel.

Dok je za sticanje znanja na nivou A1, dakle za potpune početnike, potrebno oko 120 časova, onima koji
su već donekle ili u potpunosti ovladali jezikom situacija je daleko jednostavnija. Oni nisu obavezni da

pohađaju kurseve, već je dovoljno da se za ispit prijave onlajn, a sami ispiti se održavaju redovno, tokom
cele godine i u više gradova. Ma koliko da prolazak kroz redovnu proceduru možda ponekad i ponekom
deluje zahtevno, istina je da alternative na kraju budu i skuplje i dugotrajnije, a nesrećni građani će se
svakako vratiti na početak. Prolazak kroz redovnu proceduru tako štedi vreme i novac, ali i ljudsko
dostojanstvo ugroženo ponižavajućim situacijama u novoj sredini.

Photo: Nataša Ilić