Najradosniji hrišćanski praznik, dan rođenja Hristovog, danas proslavljaju Srpska pravoslavna crkva i crkve koje poštuju Julijanski kalendar. Poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej pozvao je u božićnoj poslanici vernike da u miru i ljubavi proslave Božić.

“Molimo se novorođenom Hristu da u godini koja dolazi bude manje nemira, a više mira, manje mržnje, više ljubavi, a manje nesloge i više sloge”

      ističe u Božičnoj poslanici srpski patrijarh. Vernici u Srbiji sinoć su obeležili Badnje veče. Poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej predvodio je osvećenje i paljenje badnjaka na platou ispred Hrama Svetog Save. Božicno slavlje u crkvama počinje na Badnji dan i traje tri dana. Dan posle Božića je spomen Sabora Bogorodice, a 9. januara je Sveti arhiđakon Stefan, koji se obeležava i kao krsna slava pojedinih porodica. Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent staje u Vitlejemu u kojoj se, prema Novom zavetu, rodio Hrist. Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu se stavlja zlatan ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom isključivo lomi rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica. Ljudi se na Božić pozdravljaju sa “Hristos se rodi”, a odgovor je “Vaistinu se rodi”. Božić je u Srbiji od jula 2001. jednodnevni državni praznik